Voj­ska Sa­u­dij­ske Ara­bi­je po­ja­vi­la se kao neo­če­ki­va­ni ku­pac cr­no­gor­skog za­star­je­log oruž­ja i mu­ni­ci­je. Po­slo­vi su ugo­vo­re­ni pre­ko uspje­šne cr­no­gor­ske fir­me Mon­te­ne­gro di­fens in­du­stri (MDI), ko­ja je već umi­je­ša­na u kon­tro­ver­zu oko sum­nji­ve pri­va­ti­za­ci­je i na­vo­da o kr­še­nju sank­ci­ja pre­ma Li­bi­ji, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Mre­že za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji (OC­CRP) i Bal­kan­ske is­tra­ži­vač­ke re­por­ter­ske mre­že (BIRN).
Od av­gu­sta 2015. go­di­ne Cr­na Go­ra je iz­ve­zla 250 to­na mu­ni­ci­je i 10.000 pro­tiv­ten­kov­skih si­ste­ma Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji, ko­ja u pro­šlo­sti ni­je ku­po­va­la, ni­ti ko­ri­sti­la po­lov­nu is­toč­no­e­vrop­sku i so­vjet­sku opre­mu.
Iz­ve­ze­no na­o­ru­ža­nje od­go­va­ra oruž­ju i mu­ni­ci­ji ko­je je MDI ku­pio 2015. go­di­ne iz za­li­ha pro­gla­še­nih „za­star­je­lim i bez bu­du­će upo­tre­be“ za cr­no­gor­sku ma­lu voj­sku.
Sa iz­vo­zom u Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju u vri­jed­no­sti od 2,7 mi­li­o­na eura 2015. go­di­ne, Cr­na Go­ra je po­sled­nja ze­mlja ko­ja se pri­dru­ži­la cen­tral­no­e­vrop­skom i is­toč­no­e­vrop­skom pu­tu oruž­ja vri­jed­nom 1,2 mi­li­jar­de eura. Oruž­je od­la­zi u ze­mlje ko­je fi­nan­si­ra­ju si­rij­sku opo­zi­ci­ju.
Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je da­le­ko naj­ve­ći ku­pac jer, ka­ko po­ka­zu­ju iz­vo­zne do­zvo­le, ku­pi­la je oruž­je vri­jed­no pre­ko 829 mi­li­o­na eura od osam evrop­skih ze­ma­lja, uklju­ču­ju­ći Cr­nu Go­ru. Od eska­la­ci­je kon­flik­ta na Bli­skom is­to­ku 2012. go­di­ne, me­đu osta­lim kup­ci­ma na­šli su se i Uje­di­nje­ni Arap­ski Emi­ra­ti, Tur­ska i Jor­dan.
Struč­nja­ci za oruž­je vje­ru­ju da opre­ma kao ona ko­ju pro­da­je MDI ni­je na­mi­je­nje­na do­bro opre­mlje­nim bez­bjed­no­snim sna­ga­ma Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i da se vje­ro­vat­no pre­u­smje­ra­va u Si­ri­ju, i u ma­njoj mje­ri u Li­bi­ju i Je­men.
Pred­stav­nik Stok­holm­skog me­đu­na­rod­nog in­sti­tu­ta za  mi­rov­na is­tra­ži­va­nja (SI­PRI) Pi­ter Ve­ze­man (u pi­ta­nju je vo­de­ća ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­je ko­ja pra­ti iz­voz oruž­ja) ka­že da ka­da Sa­u­dij­ci ku­pu­ju, po­seb­no sta­ru mu­ni­ci­ju u cen­tral­noj Evro­pi, mo­že se pret­po­sta­vi­ti da to ni­je za nji­ho­ve sna­ge.
Di­rek­tor MDI Zo­ran Da­mja­no­vić re­kao je no­vi­na­ri­ma BIRN-a i Mre­že za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji (OC­CRP) da nje­go­va fir­ma ima po­treb­nu pa­pi­ro­lo­gi­ju za iz­voz u Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju. Na pi­ta­nje da li je za­bri­nut zbog to­ga što se nji­ho­vo oruž­je mo­žda pre­u­smje­ra­va u Si­ri­ju, on je do­dao „ni­je moj pro­blem šta se de­si po­sli­je“.
Ze­mlje ko­je iz­vo­ze oruž­je tre­ba da pro­vje­re da opre­ma ne za­vr­ši u ru­ka­ma te­ro­ri­sta ili dru­gih ko­ji kr­še ljud­ska pra­va, ali ve­ći­na ze­ma­lja uklju­če­nih u ova­kvu tr­go­vi­nu, ula­že ma­le na­po­re da spro­ve­de ta­kve kon­tro­le. Ne­ki struč­nja­ci na­zi­va­ju ove is­po­ru­ke ne­za­ko­ni­tim, zbog do­bro do­ku­men­to­va­nih di­ver­zi­ja duž ovog pu­ta.
MDI, ne­kad u vla­sni­štvu dr­ža­ve, naj­ve­ći je cr­no­gor­ski iz­vo­znik oruž­ja, i uglav­nom se ba­vi pro­da­jom dr­žav­nih za­li­ha me­đu­na­rod­nim kup­ci­ma.
Tr­go­vin­ska ba­za po­da­ta­ka Uje­di­nje­nih na­ci­ja ot­kri­va da je iz­me­đu av­gu­sta 2015. go­di­ne i ma­ja 2016. go­di­ne Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja pri­mi­la 32 to­ne pro­tiv­ten­kov­skog oruž­ja i 250 to­na mu­ni­ci­je iz Cr­ne Go­re, uklju­ču­ju­ći mi­no­ba­cač­ke mi­ne i met­ke za pro­tiv­a­vi­on­ske to­po­ve.
Is­po­ru­ka od MDI sa­dr­ža­la je 10.000 zo­lja, pro­tiv­ten­kov­skih ba­ca­ča ra­ke­ta iz ju­go­slo­ven­ske ere, 56 mi­no­ba­ca­ča i 500.000 mi­no­ba­cač­kih mi­na i dru­ge mu­ni­ci­je. Iden­tič­na opre­ma je ku­plje­na na ten­de­ru za pro­da­ju vi­ško­va na­o­ru­ža­nja cr­no­gor­skog Mi­ni­star­stva od­bra­ne. Od opre­me vri­jed­ne 4,5 mi­li­o­na eura, pro­da­te 2015. go­di­ne, MDI je ku­pio oruž­je u vri­jed­no­sti od 3,2 mi­li­o­na eura.
Ka­da su iz BIRN-a i OC­CRP-a pi­ta­li ko­je kon­tro­le su spro­ve­de­ne da se vi­di da li će oruž­je iz­ve­ze­no u Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju bi­ti pre­u­smje­re­no za su­ko­be u Si­ri­ji i Je­me­nu, Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je, ko­je odo­bra­va do­zvo­le za iz­voz oruž­ja, od­go­vo­ri­lo je da Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va pro­vje­ra­va va­lid­nost ser­ti­fi­ka­ta kraj­njih ko­ri­sni­ka „na osno­vu do­stup­nih di­plo­mat­skih i kon­zu­lar­nih ve­za.“ Iz­voz odo­bra­va i Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va. Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va je od­bi­lo da od­go­vo­ri na pi­ta­nja BIRN-a i OC­CRP-a.
U od­go­vo­ru Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je na­vo­di se da su iz­vo­zne do­zvo­le ili odo­bre­ne ili us­kra­će­ne na osno­vu pro­vje­re i te­melj­ne ana­li­ze, ali de­ta­lji pro­cje­na ura­đe­nih za iz­voz to­kom 2015. go­di­ne ni­su sa­op­šte­ni.
Da­mja­no­vić, di­rek­tor MDI, re­kao je BIRN-u da su za­pad­ne ze­mlje, uglav­nom čla­ni­ce NA­TO-a i Evrop­ske uni­je, iz­vo­zi­le oruž­je vri­jed­no mi­li­jar­de eura u Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju to­kom po­sled­njih šest mje­se­ci. Re­kao je da je iz­voz Cr­ne Go­re na ni­vou „sta­ti­stič­ke gre­ške“ u po­re­đe­nju s nji­ho­vim.
Cr­no­gor­sko Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je je po­tvr­di­lo da je i kom­pa­ni­ja Ni­ko­las, još je­dan tr­go­vac oruž­jem, sa sje­di­štem u Her­ceg No­vom, do­bi­la do­zvo­lu za iz­voz 2.200 mi­no­ba­cač­kih mi­na u Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju. Upra­va Ni­ko­la­sa ni­je že­lje­la da ko­men­ta­ri­še pro­da­ju oruž­ja u Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju.
U fe­bru­a­ru 2015. go­di­ne MDI je pro­dat kon­zor­ci­ju­mu sa­sta­vlje­nom od dvi­je kon­tro­verz­ne kom­pa­ni­je – izra­el­ske ATL Atlan­tik teh­no­lo­dži i srp­ske CPR Im­peks.
ATL Atlan­tik teh­no­lo­dži je po­ve­zan sa Ser­žom Mi­le­rom, kon­tro­verz­nim bel­gij­sko-izra­el­skim bi­zni­sme­nom sa isto­ri­jom tr­go­vi­ne oruž­jem i di­ja­man­ti­ma u Li­be­ri­ji.
Mi­ler je uhap­šen na osno­vu cr­ve­ne po­tjer­ni­ce In­ter­po­la ne­ko­li­ko sa­ti na­kon što je na­pu­stio ce­re­mo­ni­ju pri­va­ti­za­ci­je MDI u mar­tu 2015. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. On je od ta­da iz­ru­čen An­tver­pe­nu pod op­tu­žbom za šver­co­va­nje dro­ge i pra­nje nov­ca. Mi­ler po­ri­če op­tu­žbe.
Pri­va­ti­za­ci­ja je na­ve­la MANS, pod­go­rič­ku ne­vla­di­nu or­ga­ni­za­ci­ju, da pod­ne­se kri­vič­nu pri­ja­vu u ma­ju 2015. go­di­ne, zah­ti­je­va­ju­ći is­tra­gu da li je do­šlo do kr­še­nja za­ko­na i pro­ce­du­ra.
Što se ti­če CPR Im­pek­sa, jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih tr­go­va­ca oruž­jem u re­gi­o­nu, kom­pa­ni­ja je kru­pan igrač u pro­da­ji Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji. Ta fir­ma je u vla­sni­štvu bi­zni­sme­na Pe­tra Cr­no­gor­ca. Srp­ska po­li­ci­ja je uhap­si­la Cr­no­gor­ca u ju­lu 2014. go­di­ne zbog op­tu­žbe da je zlo­u­po­tri­je­bio slu­žbe­ni po­lo­žaj u svo­joj fir­mi pri­li­kom ni­za voj­nih ten­de­ra za vi­šak voj­ne opre­me, na ko­ji­ma je uče­stvo­vao od 2011. do 2013. go­di­ne. Op­tu­žen je i za do­bi­ja­nje po­vjer­lji­vih in­for­ma­ci­ja o kon­ku­rent­nim po­nu­da­ma.
Op­tu­žbe su na­knad­no od­ba­če­ne, ali je od ta­da pod is­tra­gom UN zbog na­vod­nog kr­še­nja sank­ci­ja za tr­go­vi­nu oruž­ja sa Li­bi­jom.
U apri­lu pro­šle go­di­ne, UN pa­nel za sank­ci­je pre­ma Li­bi­ji po­čeo je da is­tra­žu­je da li je Teh­no­re­mont, po­dru­žni­ca CPR Im­pek­sa u Sr­bi­ji, pro­da­la oruž­je isla­mi­stič­kim bor­ci­ma u Li­bi­ji pre­ko MDI. Po­sao je na­vod­no do­go­vo­ren u de­cem­bru 2014. go­di­ne dok je kom­pa­ni­ja i da­lje bi­la pod po­kro­vi­telj­stvom cr­no­gor­ske vla­de. Cr­no­go­rac je re­kao BIRN-u da iako je bi­lo raz­go­vo­ra o iz­vo­zu u Li­bi­ju, ni­je po­stig­nut ni­ka­kav do­go­vor i sa­mim tim ni­je bi­lo po­tre­be tra­ži­ti do­zvo­lu od UN.
U mar­tu 2016. go­di­ne, UN pa­nel iz­vje­šta­va da cr­no­gor­ska i srp­ska vla­da ni­su do­bi­le ni­ka­kav za­htjev od kom­pa­ni­ja za iz­voz u Li­bi­ju, što na­vo­di na za­klju­čak da je slu­čaj za­tvo­ren.
Pi­še: Du­ši­ca To­mo­vić


Stro­ža pra­vi­la, ali uza­lud

U ju­nu ove go­di­ne, Cr­na Go­ra, kan­di­dat za član­stvo u EU, usvo­ji­la je no­vi, re­strik­tiv­ni­ji za­kon o spolj­noj tr­go­vi­ni na­o­ru­ža­njem i voj­nom opre­mom, na­kon za­htje­va iz Bri­se­la. Kao po­sle­di­ca to­ga, is­po­ru­ka ser­ti­fi­ka­ta – po­tvr­de ko­ja bi tre­ba­lo da do­ka­že da je opre­ma sti­gla do kraj­njeg ko­ri­sni­ka – bi­će pod­vrg­nu­ta oba­ve­znim pro­vje­ra­ma.
Za­kon je usvo­jen, ka­ko ka­že Vla­da, da bi se spri­je­či­lo da oruž­je za­vr­ši u rat­nim zo­na­ma ši­rom svi­je­ta.
Osta­je da se vi­di da li će glad Sa­u­dij­ske Ara­bi­je za jef­ti­nim oruž­jem ubr­zo sta­vi­ti no­vi za­kon na pro­bu.


Na­mi­je­nje­no Si­ri­ji, Je­me­nu i Li­bi­ji

Struč­njak za oruž­je Dže­re­mi Bi­ni, ko­ji je i ured­nik ča­so­pi­sa „Džejns di­fens vi­kli”, ka­že da se oruž­je, ti­pa onog ko­je pro­da­je MDI, vje­ro­vat­no pre­u­smje­ra­va u Si­ri­ju, i u ma­njoj mje­ri u Je­men i Li­bi­ju.
– Uz ne­ko­li­ko iz­u­ze­ta­ka, voj­ske Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, Jor­da­na, UAE i Tur­ske ko­ri­ste za­pad­njač­ka pje­ša­dij­ska oruž­ja i mu­ni­ci­ju ra­di­je ne­go nji­ho­ve dvoj­ni­ke so­vjet­skog di­zaj­na. Sa­mim tim, či­ni se vje­ro­vat­nim da su ve­li­ke is­po­ru­ke ta­kvog ma­te­ri­ja­la, ko­je ku­pu­ju ili ko­je se ša­lju u ta­kve ze­mlje, na­mi­je­nje­ne nji­ho­vim sa­ve­zni­ci­ma u Si­ri­ji, Je­me­nu i Li­bi­ji – sma­tra Bi­ni.